Još jedan stariji-noviji tekst.

 

            Toliko je ljudi iz mog okruženja nezaposleno, neuposleno, nepronađeno i nesnađeno. Volela bih da im pisanje biografije koja bi trebalo da im bude karta za bolji život učinim makar malo zabavnim.

 

Srećno! 

***      

            Curriculum vitae, rezime, biografija ili – najčešće – Si-Vi. To je današnja tema. Kao što vidite, ne postoji srpska reč za ovaj pojam – curriculum vitae bi bio latinski termin,biografiju smo takođe primili preko latinskog jezika, mada je njeno poreklo grčko, rezimenam je u ovom značenju došao iz britanskog engleskog, a Si-Vi iz američkog engleskog. Srpskom jeziku bi najviše odgovarao kalk latinsko-grčke reči –  životòpis; mada, ako biste ovo spomenuli potencijalnom poslodavcu, posao sigurno ne biste dobili. Zato uživajte u stranim terminima koji rezimiraju vaš dosadašnji život!

 

            U vreme svetske ekonomske krize nema para, pa nema ni posla. Najbolje što možete da uradite za sebe jeste da napišete biografiju i da pratite konkurse. Ono što većina poslodavaca od vas očekuje osim biografije jeste propratno ili motivaciono pismo. Nevolja nastaje kada treba sve to sastaviti. I kao po pravilu, nevolja ne ide sama. Prva je šta sve napisati (to je u isti mah logička i životna nevolja), druga je kako to napisati (a to je već lingvistička i stilistička nevolja).

 

            Od vas se očekuje da napišete sve podatke o svom obrazovanju, kursevima koje ste pohađali, nagradama i priznanjima koje ste dobijali (ako ste ih dobijali), objavljenim radovima, seminarima, prethodnim radnim iskustvima itd. Osoba koja čita vaš Si‑Vi ili, ako više volite, životòpis, procenjuje vaše kvalitete i sve što napišete ide pod kapu vaših „reprezentativnih referenci“. Kada sam se prvi put srela sa ovim terminom umalo nisam pala sa stolice od smeha.

            Na Internetu se mogu naći razna uputstva, preporuke, saveti tipa „kako sastaviti Si‑Vi“, ali na svim tim stranicama nedostaje jedan dodatak – Si‑Vi na koji niko neće odgovoriti. Pre nego što počnete da pišete, razmislite o utisku koji želite da ostavite. Danas se već podrazumeva da „pisanje“ ne znači „pisanje rukom“ nego „kucanje“. Naravno, danas se takođe podrazumeva da „kucanje“ ne znači „kucanje na pisaćoj mašini“ nego „kucanje na računaru“. Kažu da inteligentni ljudi uglavnom imaju loš rukopis, pa je njima ovo savršena prilika da svoju inteligenciju pokažu na neki drugi način, a ne preko švrakopisa. S druge strane, kada životopis kucate na računaru, vrlo lako možete menjati i dopunjavati tekst, premeštati delove i brisati ih. Možete raditi sa svojim životom sve što vam padne na pamet. Dakle, što zbog utiska, što iz praktičnih razloga, svoj Si-Vi kucajte na računaru. Uostalom, Si-Viji se šalju poštom, danas najčešće elektronskom. To je mnogo lakše i štedi mnogo vremena. A kao što znamo, vreme je novac.

 

            Što se dužine tiče, standardna preporuka kaže da svoj život spakujete na najviše dve strane, odnosno da kucani životòpis ne bi trebalo da prelazi dve kucane strane. Sve je, naravno, relativno, pa i dužina životòpisa. Kada pišete Si‑Vi, važno je i šta i kako i koliko pišete. Bilo bi nekulturno da pošaljete dnevnik svog života, ali šta ako je vaš život bio bogatiji od dve strane ili toliko siromašan i praznjikav da je za njegov opis sasvim dovoljna samo polovina jedne strane? Naravno,  najvažnije je da sve što pišete bude pre svega tačno i istinito, a onda i gramatički ispravno, pravopisno korektno itd. Meni se čini da pomalo nije normalno davati ovakve savete, ali je očito neophodno pošto se ova preporuka provlači gde god se pišu saveti za pisanje biografija.

 

            Prvo što treba napisati jesu lični podaci. Napišite datum rođenja, mesto i ne zaboravite telefone, adresu i danas skoro obaveznu elektronsku adresu. Valjda želite da vam neko javi da ste primljeni na posao? Vodite računa o tome da u lične podatke ne spadaju vaš horoskopski znak i osobine koje taj horoskopski znak podrazumeva. Takvi podaci smatraju se neozbiljnim, osim ako se ne prijavljujete za posao astrologa, astronumerologa, čitača tarot karata i sličnih umetnika. Dok vam ne odgovore na mejl, redovno čitajte horoskop, jer oglasa za posao i nema toliko, a horoskopa ima na sve strane; možda vam Sunce uđe u devetu kuću, pa nađete posao bez biografije! Ali to bi već bilo preko VIP-a, tj. veza i poznanstava ili – na srpski način.

Na jedan konkurs za radno mesto blagajnika stigla je prijava koja je ovako počinjala:

 

„Radim radnju, vršim posao, sređujem stvari. Staram se za povereno. Pregalački izgaram. Brinem brigu. I tuđu ako treba. Nalazim rešenje. Jednom rečju služim svrsi.

Cenim sebe, ljudi me cene još više, a vredim neslućeno. Svak bi poželeo prijavu jednog ovakvog mladića. 

Dobronameran ali ne lakomislen i lakoveran, odmeren ali ne podozriv i sitničar, beskompromisan, ali ne isključiv. 

Poštenjačina.

Duša od čoveka, veličina ljudska, gorostas duhovni, bogatstvo neprocenjivo vrlina nebrojenih... čovek od ideje, poleta, poverenja. Krasota od krasote na ovome svetu.

Šta da kažem?! Ja sam pravi izbor.

Ja znam;

Ja hoću;

Ja mogu.“

 

Ovo svakako nije obrazac koji treba slediti kada je u pitanju pisanje Si-Vija, ali je čovek koji je ovo poslao dobio posao u marketingu firme koja je raspisala konkurs. Konkurs je, da ne zaboravimo, bio raspisan za radno mesto blagajnika. Dakle, nije pametan ko zna, nego ko ume. Stara mudrost nam to potvrđuje i kada je u pitanju najnoviji trend − pisanje biografije.

 

Da se vratimo na temu,

Pored ličnih podataka, poželjno je poslati i sliku. Ozbiljnosti radi, neka slika bude veličine kao za ličnu kartu, i tog tipa; ukoliko Si-Vi šaljete mejlom, pošaljite u prilogu neki lep portret, ali svoj. Slika će poslužiti poslodavcima da u rezimiranju i odlučivanju povežu utisak sa intervjua i utisak iz biografije. To je bar razlog koji se navodi po svim uputstvima za pisanje Si-Vija. Stvarnost je nešto drugačija, kao i uvek. 

 

Jedna koleginica mi je pričala kako su je na razgovoru za posao odbili jer estetski nije odgovarala traženom profilu. Ukoliko se prijavljujete za posao stjuardese u Dubaiju, moguće je da ćete biti diskriminisani i zbog visine i zbog oblina, ali i kao "overqualified", iliti kao previše obrazovani. Ovo shvatite ozbiljno, postoji realna mogućnost da vas odbiju jer ste previše obrazovani. Uzgred, mojoj ženskoj sujeti više odgovaralo bi da me odbiju što sam previše obrazovana.

 

Sledeća stavka je obrazovanje. Napišite kada ste i koju ste srednju školu završili. Prosek u srednjoj školi je bitan ako niste završili fakultet. Prosek na fakultetu je bitan onoliko koliko želite da bude. I sve ovo se odnosi na zemlju nam Srbiju, u kojoj , koliko znamo, niko posao ni ne nudi. Zato vam predlažem da, ako nemate baš dobar prosek u srednjoj školi, a nemate ni završen fakultet, odmah kupite diplomu. Makar jednu od onih koje prodaju u Knez Mihajlovoj ulici : za najboljeg alkoholičara i sl. Niko ne nudi posao, ali vi bar imate diplomu na zidu. Bolje i ona, nego goblen s ružom. Ako biografiju šaljete u inostranstvo, pored proseka navedite i skalu ocena koje se ovde koriste. Kod naših komšija Hrvata najveća ocena na fakultetu je jedinica, pa da ne zbune s vaših 5,00 ili, daleko bilo, 10,00!

 

Zatim sledi radno iskustvo. Pri tome se ne misli na poslednju svađu sa nekvalifikovanim šefom niti na cveće koje ste gajili u kancelariji, već na taksativno navođenje firmi i ustanova u kojima ste radili. Navedite tačan vremenski period i radno mesto. Ovde važi pravilo "minimum forme, maksimum sadržaja", tj. da je svaka ka u NJegoša. Ukoliko je zanimanje specifično, možete napisati i opis posla. Ukoliko je zanimanje egzotično, na primer, somelije, ne morate pisati ništa, jer ćete retko naići na poslodavaca koji zna šta to znači. Ne pišite, dakle, ni egzotična ni specifična zanimanja ako ona nisu u direktnoj vezi sa radnim mestom za koje konkurišete. Nema svrhe. Za one koji imaju nagrade i seminare, to se navodi odmah posle radnog iskustva. Ovu stavku preskaču svi oni koji to nemaju, bez posebnog naglašavanja da nemaju nagrade. 

 

Na kraju ide znanje stranih jezika, sertifikati, diplome, kursevi, poznavanje rada na računaru i slično. Ovo je mnogo bitno. U Americi vozite kamion, a onda shvatite da ste rođeni za psihijatra - završite kurs i otvorite ordinaciju! U Srbiji, završite fakultet i ne vredi vam ništa - nemate kurs engleskog, nemate kurs Ofisa, nemate kurs Korela... Nisu vas tome učili na fakultetu, pa hteli – ne hteli morate biti kursadžija! 

 

Za kraj vam poklanjam završetak pomenute biografije:

 

"Sad, šta je - tu je. Smelije bi ja izlazio pred vas da imam nešto više znanja engleskog jezika nego moram ovako da se dovijam da privučem pažnju nekako, mada neke stvari zaista stoje.

 

A i taj engleski!! Nije tu Bog zna kakav nivo potreban. OK. OK. OK. Baš ako neko ima posebne želje: Can you wait the second. I šta?! Uvek ima tu neko da uskoči.

 

Ne kažem, ima još ljudi koji bi mogli da zadovolje vaše potrebe i da ne razmišljate o tome, ali bi i ja baš mogao lepo da se uklopim. 

 

Da. Ovaj... Eto to sam hteo da kažem, da se prijavljujem za radno mesto blagajnika. Tu mogu u najkraćem roku početi kvalitetno i samostalno da obavljam poverene poslove. Za neko drugo radno mesto kako vaše potrebe i moje mogućnosti budu dozvoljavale. Eto toliko."  

 http://www.youtube.com/watch?v=94DiU45sNgU