Oko života

Pre nekoliko godina, kopajući po arhivama na internetu, naišla sam na nove-stare, a zanimljive metafore u političkim govorima. Ovde ćemo pogledati razliku između Srbije o kojoj pričaju političari iz DS-a i DSS-a. Ako razlike ima.

U govoru DS-a SRBIJA JE ČOVEK KOJI SE SPREMA NA PUT:

Setimo se, gospodin Baro je došao prvi put u maju prošle godine i on je Srbiji i prvo Srbiji predstavio mapu puta i tu smo videli koje su to reforme koje moramo implementirati da bi dobili beli šengen.


Dakle, zemlja Srbija je putnik na putu ka Evropskoj uniji, Evropska unija je tu krajnje odredište, da ne kažem, obećani raj.


Još nešto Srbija može biti u govoru političara Demokratske stranke, na primer,  SRBIJA JE ČOVEK SA MNOGO OBAVEZA:


I tu će se takođe pojaviti dodatna obaveza za Srbiju, prema nekim procenama.// I mislim da će to biti mogućnost kada će se i gospodin Baro i njegove kolege iz Evropske komisije uveriti da Srbija radi apsolutno sve što je u njenoj moći da locira i izruči preostala dva haška optuženika.



Pre nego što zaključimo bilo šta, treba ispratiti još jednu metaforu koju ilustruju govori političara DS-a. SRBIJA JE KANDIDAT SA PODRŠKOM:



Videli ste nedavno, Karl Bilt u ime EU, pošto Švedska predsedava EU, je rekao da oni naravno ne mogu da ospore Srbiji pravo da podnese kandidaturu... // Kako da ne, ali ako postoji budžetska podrška, i to sto miliona evra, i Srbija je jedini kandidat koji je dobio takvu podršku u suštini...



Dakle, ovim dvema metaforama Srbija se približava političarima. Političari su ljudi sa mnogo obaveza, ne samo da bi tako trebalo da bude, nego takav utisak o sebi i ostavljaju. Može li to iko osporiti?


Te obaveze su, kao što znamo, važne, neodložne, značajne i velike, uglavnom životne, a najčešće smrtonosne po narod. No, to je samo naš zaključak, koji može biti, a ne mora da znači. Zato ćemo se mi osloniti samo na ono što oni govore i na osnovu toga otkrivati šta možda misle, ako misle.



Evo kako Demokratska stranka Srbije misli o Srbiji. SRBIJA JE PUTNIK KOJI SE IZGUBIO NA SVOM PUTU:



Da, Srbija propada i država nam je zbog nesposobne, nesamostalne i neodgovorne vlasti izgubila svaku orijentaciju i našla se na stranputici.


Ova metafora bi trebalo da izazove sažaljenje i empatiju sa izgubljenim putnikom, pa mu treba pomoći. Istovremeno se imenuje i krivac za nesreću putnika ― VLAST.


Srbija, prema govoru političara Demokratske stranke Srbije, može biti i ČOVEK PRED ISKUŠENJEM:



Uz svu ovu muku moramo biti svesni da se pred Srbiju otvara još jedan veliki problem i ogromno iskušenje.



Ovom metaforom neko valjda želi da objasni i da ta politika nije uvek jednostavna kako se nama čini, te da čak i političari zapadaju u iskušenja. Ili bar zemlju dovedu do njih.



Na kraju, najzanimljivija je sledeća metafora ― SRBIJA JE ZGRADA KOJU TREBA OBNOVITI:



Novo nacionalno okupljanje za unutrašnju obnovu Srbije mora narodu da pruži jasne odgovore na ključna pitanja sa kojima se kao zemlja suočavamo.// Unutrašnjom obnovom i jačanjem Srbije mi sebe na najbolji mogući način preporučujemo za šire međunarodne integracije//Pred Demokratskom strankom Srbije je veliki i težak zadatak da svojom postojanom, istinoljubivom, realnom i promišljenom politikom ponovo probudi nadu i nacionalnu energiju kod građana kako bi zajedno na čvrstim i zdravim temeljima gradili Srbiju.//Mi hoćemo da menjamo i obnovimo Srbiju i zato smo opredeljeni za novo nacionalno okupljanje.



Insistiranje na restauraciji, na novim zidovima i prostorijama, na novim, svetlim bojama, trebalo bi u nama koji ovo slušamo da stvori nadu da je neko drugačiji od onih prethodnih, ali šteta je valjda najveća što su oni koji pokušavaju da stvore nadu u stvari ― prethodni.

Tu nam već nema spasa ni nade. Osim ako ne siđete s uma u sjajan dan, što bi nam savetovao Sima Pandurović.

Do sledećeg posta o Srbiji i politici... Baš je teško biti fin.