U ovom članku, koji sam napisala pre tri godine, čitaćete o tome šta je ljubav za Rečnik srpskoga jezika i po čemu se rečnička definicija razlikuje od života...

Mislim da je ovo jedan od načina da ljudi koji ne vole jezik počnu o njemu drugačije da misle... Ili bar počnu drugačije da misle o drugim pitanjima ka kojima ih jezik odvede.

Istovremeno, ovo je jedan od načina da zavolimo rečnikopisce.

 

 Nastavak preporučujem uz:

http://www.youtube.com/watch?v=pE9hubGnqQM

 

 

Jeste li sigurni da znate šta znači ljubav? Herman Hese je pisao ovako: „Vi ste svakako bili zaljubljeni, zar ne? I to više puta, jesam li u pravu? Ali još uvek ne znate šta je to ljubav. Ne znate, tvrdim vam! Desilo vam se da plačete celu noć? I da loše spavate ceo mesec? Možda ste pisali pesme i pomalo se igrali idejom o samoubistvu? Naravno, znam kako je to. Ali to nije ljubav, ljubav je nešto drugo...“ 

Ljubav je reč, kaže nam jedna školska definicija. Ljubav je samo reč i ništa više, pevao je davno mladi Zdravko Čolić. Da, ljubav je reč, ali kada se zaljubimo, u nama odzvanja ono što pevaju Đavoli:

 „I baš nas briga što znače riječi,  // Prolaze sjene, // Prolaze sjene, pričaj mi o ljubavi.“

  Zato sam ja danas rešila da pričam o ljubavi, prosto zato što verujem da će je biti više ako se o njoj više govori. I želela bih da vas ubedim da je ljubav reč i nešto više. Da, ljubav je reč i nešto više – ljubav je apstraktna imenica. Za jezik – ona jeste imenica, za stvarnost – ona jeste apstraktna. Njene praktične realizacije danas su teško uočljive. Da li je slučajno što je ljubav imenica ženskog roda? Kao i tuga, kao i patnja, kao i mržnja. Rečnik srpskoga jezika Matice srpske uz odrednicu ljubav stavlja odmah kao njen antonim reč mržnja. Njegoš bi sada rekao „smiješane najlakše se piju“. A ja se ne bih sa njim složila. Da ni lingvistima nije lako, vidi se po tome što je mržnja u istom rečniku definisana kao „osećanje jake odbojnosti prema kome ili čemu, jako osećanje neprijateljstva“. Dakle, imamo sledeću situaciju: pored reči ljubav kao reč suprotnog značenja stoji reč mržnja, ali sve ono što je mržnja, prema pomenutom rečniku, nije suprotno od ljubavi, jer uz odrednicu mržnja ne spominje se njen antonim – ljubav. Baš kao ni u životu! Pored ljubavi stajaće mržnja, a kod mržnje ni slova od ljubavi!

  Rečnik srpskoga jezika Matice srpske kao prvo značenje reči ljubav stavlja sledeće: „osećajna vezanost za osobu suprotnog pola, privrženost koja se osniva na privlačnosti suprotnih polova; predmet takvog osećanja, voljeni muškarac ili ženska osoba." To bi bila ljubav pod 1a. Dakle, u primarnu definiciju reči ljubav Rečnik Matice srpske stavlja heteroseksualnu emotivnost. A šta ćemo sa ljubavi između osoba istog pola? Da li će u nekom budućem izdanju rečnika primarna definicija ljubavi morati da se promeni u skladu sa načelima polne ravnopravnosti?

Prema pomenutom rečniku, ljubav pod 1b. predstavlja intimne, ljubavničke odnose. Tu sad dolazimo do teorije po kojoj se ljubavnice više vole od žena i devojaka. Tu teoriju su smislile ljubavnice i podržava ih Rečnik Matice srpske. Naspram nje stoji teorija da se muškarci uvek vraćaju svojim ženama, pa onda prevarene bivaju samo ljubavnice. Tu teoriju su smislile prevarene žene i devojke. Kao što vidimo, a i znamo iz života, oko reči ljubav vrte se još neke apstraktne imenica koje se često konkretno realizuju: prevara, ljubavnica, žena, muškarac. Dakle, reč ljubav snagom semantičke gravitacije privlači reči koje nas navode na dalja putešestvija po rečniku. Gust splet značenja plete se i u jeziku i u životu.

  Kao drugo značenje reči ljubav, tj. ljubav pod 2a, rečnik pominje odanost, veliku naklonost, na primer prema majci, prema deci, drugovima, domovini, prirodi.

  Pokušala sam da zamislim prosečnog Srbina zamišljenog nad ovim nizom: majka, deca, drugovi, domovina, priroda. I kakva bi to statistika bila kad bi svako od nas poređao ovaj niz po važnosti? U ona vremena dok je drug Tito bio živ domovina i drugovi bili su svakako bolje plasirani nego što su plasirani u ovo vreme kada se već i zaboravilo ko je bio drug Tito i kada nastavnici u školi baš i ne mogu deci da kažu sasvim jasno šta je njihova domovina koju treba ljubiti svim žarom srca svog.

  Ljubav pod 2b uvodi prvi put strast u ljubav. I strast je imenica ženskog roda, mada ima tipičan muški završetak, suglasnik. Slučajno ili ne? Fatalistički nastrojen pojedinac ne bi verovao u slučajnosti. Za strast rečnik kaže da je to „snažno osećanje, silan i neobuzdan unutrašnji nagon prema čemu“. Uh, a nagon je već muškog roda!

  Ovde prestajem da mislim o ljubavi, bar javno.Da se ne biste upleli u reverberantne prostore semantike ljubavi, ne preostaje vam ništa drugo nego da se volite ili mrzite, tek da osećate, jer definicije nema, bar ne one koja bi vam pomogla da se odlučite šta vam je činiti.