*
Jedna stara tema, bez mnogo negativnih nijansi, samo šaljivo-faktografski.
Lako je kritikovati, teško je pronaći nešto lepo u onome što drugi stalno kritikuju.
*
"Izgrebao sam auto."
"Čiji bre auto?"
"Svoj."
"Opa! Odakle ti taj auto?"
"Kupio na trafici."
"Pa to ne može da stane u trafiku."
"Ta-ta-ta... Širi dalje..."
"Aleksandar leopard i vila Marija"
Ovo je samo nekoliko primera reklama. Proizvođači se služe različitim vrstama trikova, jezičkim igrarijama, inventivnim skečevima, kako bi putem reklama uspeli da privuku potrošače. To rade i političari, naročito u vreme izbora. Na pojedinim televizijama više ne gledamo filmove, nego reklame sa delovima filma. Očito da ekonomsko-propagandi program donosi kapital i onima koji se reklamiraju i onima koji ga emituju. Jedino smo mi gledaoci malo napeti zbog toga. Mada, moram priznati, da mi se dešavalo da neki proizvod kupim samo zato što sam žrtva manipulativnih moći marketinškog tima, a kome nije?
Tema ovog posta je istorija propagande. Ko je, kada i zbog čega počeo da se bavi propagandom? Kako se značenje ove reči pomeralo iz veka u vek? Šta sve podrazumevamo pod propagandom?
Ovu reč uslovno možemo svrstati u internacionalizme. Dakle, kada kažete propaganda, razumeće vas i u češkom, danskom, nemačkom, finskom, grčkom, francuskom, nemačkom, italijanskom, švedskom, turskom, ruskom, norveškom, pa čak i u indonežanskom jeziku ... Reč propaganda potiče od latinskog propagare i predstavlja gerund ovog glagola, koji znači razmnožavati se. Kad bolje razmislim, razmnožava se i propaganda i oni koji su pod njenim dejstvom u stanju da urade ono što ona zahteva i nalaže. Naime, ova reč je skraćenica od latinskog Congregatio de propaganda fide, što bi predstavljalo zajednicu za širenje vere.
Danas ova reč ima negativnu konotaciju kakvu nije imala ni u jednom trenutku u prošlosti. Propaganda se obično definiše kao široko sistematsko promovisanje pojedinih ideja, učenja, načela kako bi potpomogla njihovom širenju ili poricanju. Bez obzira na to što se danas dovodi u vezu sa reklamiranjem proizvoda putem medija, sa onim što se sve češće naziva advertajzingom (od engleskog adveritse u značenju objaviti), pod propagandom se pre svega podrazumeva promovisanje političkih ideja. Propaganda može poslužiti i u religijske svrhe, što je u skladu sa njenim izvornim značenjem, ali svakako je to danas manje frekventno.
Ovaj termin se prvi put javlja 1622. godine, kada je papa George XV osnovao društvo koje je imalo za zadatak širenje vere. To je ono spomenuto društvo Congregatio de propaganda fide. Naravno, potreba da se šire ideje i da se okuplja što veči broj pristalica tih ideja stara je koliko i sam čovek. Dok čitamo Platonove rasprave i zahteve u Državi, pa dođemo i do Biblije, shvatimo da je ta želja da se okupe svi ljudi oko jednog cilja veoma stara i govoto neodvojiva od prirode čoveka. Rat je takođe bio jedan od načina da se kroz propagiranje nekih ideja sakriju stvarni ciljevi i velike žrtve rata. Pitanje da li je rat služio propagandi ili propaganda ratu možemo svrstati u pitanja reda i veličine: šta je starije: kokoška ili jaje? Jedno je sigurno: ljudi su živote dali za ideje, a to se nije dešavalo samo u literaturi. Ozloglašeni Nemac sa brčićima, Adolf Hitler, jedan je od onih koji se često pominju kao pojedinci koji su prepoznali potencijal propagande. On je prvi postavio ministra za propagandu, takođe poznatog, Jozefa Gebelsa. U Bostonu je 1936. godine otvoren Institut za analizu propagandnog programa i metoda. Bio je kratkog veka, a otvorio ga je trgovac Edvard Fajlen. Ovaj institut je imao za zadatak da Amerikance uputi u tajne tehnike propagande.
Svakako da je propaganda postala neka vrsta umetnosti danas. Preplavljeni smo PRovima, marketinzima u menadžmentu i mendažerima u marketingu, školama za iste, itd. Nekada nismo ni svesni koliko omamljujućeg ima u tome. Počevši od jurnjave po prodavnicama, gde je čika SALE non-stop, pa preko izbora muzike i političke opredeljenosti do izbora hrane. "MMMM grandismo", "Svetsko, a naše", "I miris i ukus". Sve to u cilju "Da živimo bolje".
