Da li Neprijatelj
govori loše o nama da bismo se promenili ili zato što nas se plaši? Da li
Prijatelj govori loše o nama da bismo se promenili ili zato što nas se plaši?
Da li iko govori loše o nama ili su to samo medne reči u odnosu na misli koje
kroz glavu prolaze prijateljima ili neprijateljima? A kad govorimo o Pavlu,
govorimo li o Pavlu ili o sebi? Spinoza progovori umesto mene kada poželim da
budem takav neprijatelj i takav prijatelj."Ono što Petar kaže o Pavlu više
govori o Petru nego o Pavlu."
Rečnik kaže da je prijatelj blizak poznanik s kojim se
održavaju veze uzajamne ljubavi, poštovanja i poverenja. Lepo je to što odmah
nailazimo na malo slatko upućivanje na ljubav, a loše je ni rečnik ni život ne
daju odgovore na pitanja šta je to ljubav. Problem je dakle lingvistički taj
što leksikografi ne umeju baš da se snađu u definisanju apstraktnih imenica, a
životni je problem što ljudi ne umeju baš da se snađu u pronalaženju ljubavi i
prijatelja. Bar ne danas. Možda su se snalazi kada je rečnik nastao, jer idući
dalje po značenjima reči prijatelj vidimo
da leksikograf veruje da tu ima bliskosti, poštovanja i poverenja. Gotovo da
ima svega što se ne može naći i što nam je dostupno jedino u dobrim književnim
delima. Prijatelj je dalje, prema
rečniku, još i branilac, pristalica,
privrženik. Jedino što mi pada na pamet sada jeste ona velika mudrost da je pas čovekov najboljiprijatelj, pa mu on dođe i najbolji branilac, naročito ako je u pitanju
pitbul, ili doberman. Onda je to sigurno dobar branilac i dobar pas i dobar
prijatelj. S ovim pristalica mi odmah
nešto ne miriše na dobro. To nešto je reč pristalica,
koju danas vezujemo za pristalice određenih grupacija, a najčešće pristalice
političkih partija. Ne bih se složila ni
sa rečnikom ni sa bilo kim ko tvrdi da su pristalice i prijatelji jedno isto.
Pre bih se pozabavila odnosom pristalica
i neprijatelja. Tu bi u životu bilo
mnogo više veza. No pre toga, šapnuću vam jedno svoje pakosno otkriće. Rečnik
Matice srpske na kraju definicije neke reči obično daje frekventne izraze u
kojima se ta reč koristi. Tako sam naišla na izraz "kućni prijatelj".
U rečniku piše da je to između ostalog i ljubavnik
domaćice kuće. Shvatam da je kućni prijatelj ljubavnik ženin dokle god to
muž ne sazna, no ovaj uslov ne stoji u rečniku. Možda ja samo pogrešno nagađam.
Za mene to opet spada u domen neprijatelja,
manje-više zloće. No, Rečnik, kako je
i očekivano, o tome ćuti. Za njega je neprijatelj
na prvom mestu osoba sa kojom smo u svađi i koja nam želi zlo. Nevolja je opet
životna što s neprijateljima često nismo u svađi, jer su nam oni uvek mnogo
bliži nego što očekujemo, a još nam i žele i nanose zlo. Rečnik kao drugo
značenje i sva njegova dalja grananja spominje ratne neprijatelje, državne neprijatelje, unutrašnje i spoljne. Ima
svakakvih, ali nikako da se konfrontiraju u odnosu na prijatelje, a to je ono
od čega smo pošli. U stvari, želela sam da otkrijem kako se snalazimo sa
razlikovanjem toga dvoga, ali mi nije uspelo. Ispalo je da među prijateljima
nema neprijatelja, čak i kada kućni prijatelj ima nešto sa vašom ženom.
Upamtite to sledeći put kada pomislite da su vam prijatelji neprijatelji, Oni
to nisu. Ne za rečnik. Što se životnih relacija tiče, otkrili smo odavno da smo
u zabludi i da su prijatelji uglavnom veći neprijatelji od samih neprijatelja.
Do sledećeg posta: čuvajte se prijatelja, od neprijatelja znate šta možete da
očekujete.
Kada se spomene politika, većina nas
oseti blagu jezu i latentni bes ili fiziološki manifestnu mučninu, ali obećavam
da ćemo se baviti samo jezičkom politikom. A to je nešto drugo, ili bi bar
trebalo da bude drugo.
Situacija je sledeća: jezička politika
je politika nekog društva u oblasti jezika, odnosno skup principa, stavova i
odluka u kojima se ogleda odnos te društvene zajednice prema verbalnom
repertoaru kojim ona raspolaže. Pod pojmom društvo,
u ovoj definiciji koju navodi Ranko Bugarski u knjizi Jezik u društvu, podrazumevamo institucije, grupe i pojedince koji
utiču na jezik, posredno ili neposredno. U našem, srpskom slučaju, da nije
udžbenika, teško da bismo mogli govoriti ko to utiče na jezik. Institucije su verovatno
Institut za srpski jezik i Ministarstvo prosvete, te Ministarstvo nauke, ali
kada se u javnoj komunikaciji, jeziku medija i štampe o tome govorilo? Da li mi
uopšte imamo predstavu o tome da se na i u jeziku nešto radi? Da ne spominjemo
da postoje pravna akta koja se bave jezikom. O tome nismo obavešteni. A i što
bismo bili? Neki bitniji ljudi od nas malih nisu bili obavešteni ni o nekim
bitnijim stvarima od jezika.
Ovih dana sam u dokolici, a sa ciljem
relaksacije, uspela da propratim muzičke emisije, te sam rešila da sa vama malo
progovorim o tome. Pokazaću vam u kakvoj su vezi muzika i jezička politika.
Zavirivanjem u jezičke politike drugih
nacija, došla sam do podatka da je u Francuskoj zakonom regulisano koliki procenat
pesama na francuskom jeziku mora biti zastupljen u muzičkim programima radija i
televizije. I on je veći od 50%.
Podstaknuta francuskom regulativom o
zastupljenosti francuskog jezika u muzičkim emisijama na radiju i
televiziji, malo sam pretražila internet
kako bih našla dvojezične tekstove (u kojima je bar jedan jezik srpski), a za jedan od njih sam rešila da uradim i stilističku
analizu. Naime, radi se o tekstu koji je napisala Marina Tucaković, zvučno ime
naše estradne scene. Tako bar tvrde
upućeni, a ja moram da im verujem, iako mi je teško to da shvatim.
Kao Monte Karlo sija Montenegro
Brod u marini
Sediš sam za rulet stolom
A u ruci ti suvi martini
I moje srce na sto palo je
Crveni žeton to zna krupije
A ja već sada znam da znam
Da takvog videla nisam
SeksIpilan
I tako atraktivan
I tako elegantan
Plave krvi
Visoke strane škole
Šarmantan i galantan
Crni smoking
I like the way you're talking
I like the way you're smoking
Neponovljiv k'o 007
Pa mislim dok ga gledam
Napravi mi sina
Pod svetlima kazina
Biće dete sreće
Sve će da mu ide
Svi će da mu zavide
Napravi mi sina
Pod svetlima kazina
Biće milioner
Biće smrt za zene
Kao ti za mene
Najpre da se osvrnemo na tuđice: marina, rulet, martini,žeton, krupije, seksipilan,
atraktivan, elegantan, šarmantan, galantan, smoking, kazino, milioner.
Ovome treba dodati i deo refrena koji glasi: I like the way you're talking, I like the way you're smoking, što
bi u slobodnom prepevu na srpski glasilo Sviđa
mi se način na koji govoriš, sviđa mi se način na koji pušiš.
Od 114 reči upotrebljenih u ovom tekstu,
tuđica ima 28, što je priznaćete manje od onih francuskih 50%. Te tuđice nam ne
bi toliko smetale da njihova koncentracija u refrenu nije najveća i da izvođačica pesme nije taj refren
otpevala 5 puta tokom izvođenja pesme. Time
se broj tuđica u pesmi povećava i premašuje dozvoljenih 50%. Međutim, mi smo Srbi posebni, pa nam nije
važno ko, kako i šta peva – važno je da
se peva! Uostalom, tih pedeset procenata pominje se u francuskom zakonu za
zaštitu jezika, a ne u našem! Naših zakona nema, a i kad ih ima – veće je
zadovoljstvo kršiti ih! Ionako nema ko da te kazni!
Vratimo se sada još jednoj zanimljivoj pojavi u tekstu.
Dijalektizmi su reči koje prodiru iz dijalekata i nisu normativno prihvaćeni.
Ovde imamo jedan učestali razgovorni dijalektizam: upotreba reči k'o umesto kao. Da je u pitanju broj slogova i vezani stih, ova upotreba bi
bila manje-više opravdana, ali pošto je upitanju slobodan stih, primećujemo –
slobodan do bola, ovo k'o javlja se
ničim izazvano. Naravno, opet u refrenu!
Ne mogu da ne primetim poređenje – kao Monte Karlo sija Montenegro. Uzgred,
ovde kao nije postalo k’o. Dalje, pošto je to prvi stih pesme,
trebalo bi valjda da dočara atmosferu. Za sve one koji nisu znali kako sija
Monte Karlo, dočarano im je – isto kao Budva, Herceg Novi i ostali primorski
gradići lijepe negdašnje naše Crne Gore. Pesnička sloboda ili hiperbola? Ne znam.
Situacija je napeta kao i u pesmi, jer je lirski subjekat opsednut objektom
sledećih performansi: seksIpilan (uprkos jedino normativno tačnom seksEpilan),
atraktivan, elegantan, plave krvi, visoke strane škole, šarmantan i galantan. U
lirskom subjektu se takođe javlja i dubokomisaoni oksimoron: a ja već sada znam da znam da takvog videla
nisam, pošto je pre toga srce palo na sto kao crveni žeton. Meni ovde samo nije jasno da li se taj
paradoks javio na prvi pogled i gde se nalazi lirski subjekat dok objekat sedi
sam za stolom? I gde se nalaze takvi
muškarci? Izgleda da se takvi mogu sresti u kasnim noćnim satima u kazinu, jer
to je mesto dešavanja radnje.
Pošto smo lokalizovali pesničko događanje (uh , ovo je čak pesma sa
fabulom), utvrdili ko je subjekat, a ko objekat, vreme je da pređemo na ono što
stilističari zovu kondenzator smisla, tj. težište pesme. Radi se o stihu Napravi mi sina. Imperativ u refrenu
govori o samouverenosti subjekta, jer se u nastavku nižu posledice realizacije
te naredbe: biće dete sreće, biće milioner, biće smrt za žene… Milione će naslediti od tate, tj. objekta, a na
mamu će biti osetljiv i fatalistički nastrojen, jer kako pesma kaže: biće smrt za žene, kao ti za mene. Opet
uzgred, ni ovde kao nije postalo k’o.
A ja ću sada napraviti rezime: pesma govori o ljubavi između dvoje
ljudi koji se upoznaju u kazinu. Opisani muškarac je san svake žene koja se u ovoj
pesmi pronađe, a žena je alter ego
svake žene koja takvog muškarca treba da privoli da uradi ono što ona poželi.
Mislim da je ovo divno uputstvo za pronalaženje idealnog partnera… Nevolja je
moja što bih nekako da izbegnem
Montenegro, jer mi se ne uklapa plava krv sa crnogorskim plemenima.
.jpg)
