И даље објављујем текстове старе неколико година, само малко измењене.
Насмејте се!
***
Лингвистички једна од најинтересантнијих појава је колективна експресија. Убеђења да су сви Црногорци лењи, Пироћанци шкрти, Јапанци вредни, а Енглези хладни, последица су предрасуда које један народ створи, па онда тако и речи пуни тим значењем. Интересантно је то да постоје предрасуде које се односе на све народе, али и да постоје некакве локал-патриотске предрасуде које углавом један народ везује за себи суседне народе. Веровање да су Јапанци и Немци вредни важи у свим језицима и код свих народа, као и да су Енглези хладни, али лење Црногорце познајемо само ми Срби. Можда зато што смо им најближи. Исто тако, у српском нам је свеједно да ли је неко Јорданац, Тунижанин или Мароканац, али ће у свим овим земљама важити да је народ Либије лењ као наши Црногорци.
Наравно, колективна експресија се уопште односи на уверења која очитавамо у самој речи, а та уверења могу бити оправдано или неоправдано заснована. Гуске су глупе жене, лисице су лукави људи, мачке су препредени, а слонови неспретни људи. То су неке од најчешћих колективних експресија у Срба. Ух, заборавих и то да су Срби небески народ! Али то није предрасуда, то је истина. Због уврежених предрасуда да је мајка добра, да је свекрва зла, да у брата или сестру увек можемо имати поверења итд., ове именице су развиле посебна значења. Али тако нам ништа не значи када кажемо Азербејџанац или стонога или деда. Међутим, то не значи да стонога, деда и чика из Азербејџана немају специјална места у неком другом језику.
Ако бисмо желели да истакнемо да је жена изузетно глупа, ми бисмо рекли да је она ћурка, али Пољаци би, на пример, рекли за некога да је ћурка ако желе да нагласе да је љута. У пољком се ово значење беса и љутње развило на основу црвене боје ћуркине главе, што је иначе боја лица особе која је срдита.
Ако желите да увредите Немицу, реците јој да је медуза, јер то се онда уклапа у оно наше дебела као свиња. У немачком језику пас није веран, већ лењ човек, тј. оно што бисмо ми Срби рекли лења буба. У немачком је медвед згодан и снажан мушкарац. Хм, овде бисмо се баш опекли! Осим ако Немице не сматрају згодним и снажним − трапаве мушкарчине! Во је код Срба углавном човек који је тврдоглав и тупав, а код Немаца ова животиња има пожељну, позитивну конотацију, чак толико да означава упорног, радног и вредног мушкарца. Жаба је у немачком плашљив мушкарац, кукавица. Ето, док Српкиње прижељкују вредног као мрава, јаког као бика, мушкарца лава, или лафа, Немице чезну за медведом или волом.
Ево мало и стања из норвешког језика. Глупи мушкарци, српски речено тупсони, у норвешком су банане. Медвед има исту конотацију као и у немачком, леп и снажан мушкарац, што нам и није чудно с обзиром на то да оба језика припадају германској грани индоевропске породице. Кит је за Норвежане крупна жена, теле је леп мушкарац, скоро исто што и медвед. Код нас кажемо за неког да је тврдоглав као мазга, а у Норвешкој кажу да је неко тврдоглав као пањ, с тим да ова лексема никако нема негативну конотацију, јер пањ је за Норвежане пожељно тврдоглав, упоран, стабилан. Код нас се пањ односи углавном на глупу особу. Ако повежемо ова два значења, долазимо да недоумице да ли то онда значи са су тврдоглави и упорни људи нужно и глупи? Хм, приликом оваквих недоумица увек ми на памет падне стара мудрост да само мртви и глупи не мењају своје мишљење. Дакле, не будите глупи, промените мишљење, лако ћете се вратити на старо.
